Sećam se kad smo se porodica i ja doselili u Srbiju pre petnaest godina. Bili smo jedna složna porodica, uprkos nemaštini i poteškoćama. Naročito sam imala dobar odnos s majkom. Kao drugarice. Pričale bismo satima, dobijala savete za školu i život uopšte. Danas imam sve- garderobu, skupoceni telefon, novac za izlaske za sebe, a i za druge i završavam fakultet. Čovek bi rekao- blago tebi. Možda, kad bih izuzela činjenicu da se sa majkom stalno svađam- na svaku moju rečenicu je spremna da plane, kao i to da je razgovore sa mnom zamenila višesatnim istim sa koleginicama, koji kreću čim dođe s posla. Gde se čovek izgubi u karijeri i novcu pa pomisli da su čoveku dovoljne materijalne stvari da bi bio srećan?
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1743 • osudujem 9227 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Ohladila sam se od dečka od trenutka kada mi je napisao "Evo sam u klubu prepunom lepih i slobodnih riba". Prvo, što je pokazao da je nezreo i da je debil, drugo što misli da sam klinka koja pada na t...
odobravam 638 • osuđujem 18 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Djevojka i ja smo u duljoj vezi i planiramo useliti skupa. Prije nego što smo se mi upoznali, ona je digla kredit i krenula u gradnju kuće. Kuća je lijepa, dobro građena i ukusno namještena, nemam pri...
odobravam 126 • osuđujem 3169 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7597 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
