Daj svoje mišljenje.
Bio sam prosecan student, prve 2 godine sam upadao na budžet, uvek na granici. Kad je trebalo da upišem treću godinu trebalo mi je 2 ispita da položim da bih upao na budžet. Otac mi se razboli, često sam bio u bolnici, kad god bih odlazio govorio sam mu da idem na fakultet, da imam obaveza. Ali u stvari sam samo bežao u stan da bih plakao. Nedugo zatim, dok mi je otac još bio u bolnici raskinem sa devojkom. Tj, ona raskine sa mnom, iz razloga što joj nisam posvećivao pažnju. Malo je reći da sam bio uništen. Ispitni rokovi su prošli pa nisam mogao da upadnem na budžet, roditelji su platili godinu, zbog čega me mnogo grize savest. Da bude stvar još gora celu godinu nisam dao nijedan ispit, jednostavno sam se predao. Niti sam izlazio iz stana da se družim sa društvom, niti sam išao na fax. Došao sam kući pre jedno 3-4 meseca da bih radio nešto kući. Roditeljima pričam da su mi ostala 2-3 ispita, jednostavno nemam snage da im kažem istinu, a moraću jednog dana...
