Ispovesti

Moj djed je nevjerojatan čovjek. Iako ima 70 godina, on živi kao da mu je 25. Jako je optimističan. Prije godinu dana kaže on nama odlučio sam da naučim engleski. Mi smo se ispočetka smijali i nismo ga previše ozbiljno shvatali jer inače ima slične ideje. Ali on kupio knjige, CD-ove i kreno. Kad god sam dolazio kod njega kući vidim ga nad bilježnicom ili kako sluša engleski na kasetofonu. Pitam ja njega pa dragi djede šta će ti to sada, a on se samo nasmije i kaže pa znaš može mi trebat u životu, čovjek nikad ne zna. Ali fazon je što je on stvarno naučio jezik, ja stvarno nisam mogao vjerovati, kad dolazi jučer i kaže: "Djeco, mislim da već dosta dobro znam engleski i odlučio sam da malo vidim svijet. Mislim šali se, tata ga pita gdje ćeš, kaže pa mislio sam u Ameriku. Opet ga nismo ozbiljno shvatali, ali ispotavilo se da je dugo štedio i da ima dosta novca (nije htio reći koliko) i da je kupio karte, ali ni manje ni više nego California i to Los Angeles!! Kaže jednom se živi.