Ispovesti

Imala je najlepši osmeh na svetu. Obožavao sam je, znao sam da je ona prava. Ali taj događaj ću pamtiti doveka. Noć, napolju lije kiša. Stali smo na parkingu jer je želela da kupi vodu, bila je žedna. Pitao sam je da ja odem da se ne muči, a ona je najslađim glasom rekla "Razmazićeš me kada ti budem žena, ima vremena". Zagrlila me je, kao da je znala da je to poslednji put. Izašla je. I onda se to desilo. Sirene, kiša, kola hitne pomoći, pijani vozač koji nije bio svestan šta je učinio. Počeo sam da urlam, vičem, plačem, dozivam je, ali nije se odazivala. Grlio sam je, molio je da me ne ostavlja, ali me nije čula. Tu noć se sve promenilo. Ta noć me proganja i nikada sebi neću oprostiti to što sam je pustio da izađe i ode. Anđele, volim te. I nikada te neću zaboraviti. #A