Daj svoje mišljenje.
Prošle subote je ponudio da me vozi kući nakon godišnjice mature. Pristala sam, ne znam ni sama zašto. Ostali smo još pola sata u autu ispred zgrade, ja nisam htjela da se vratim u stan, on nije htio da se vrati k njoj, već dugo to nije sretan brak. Mi smo najbolji prijatelji još od srednje škole. Samo to. Bila sam uz njega kad se prvi puta pošteno napio pa mu je bilo loše, kad je diplomirao, čak sam mu i držala govor kad se ženio, pobogu, a istovremeno sam ga voljela kao nikad nikoga. Kad sam tako krenula da izađem iz auta jer je već bilo kasno, na radiju je krenula pjesma na koju smo plesali zajedno još na maturalnoj večeri, pred točno deset godina. Izašao je za mnom i zamolio me za ples, hihotali smo se kao djeca. Sinoć me nazvao, zatražio je rastavu jer više ni dana ne želi da zavarava sebe da me ne voli. Ne mogu da skinem ovaj blesavi osmijeh s lica.
