Ove subote se ženi neko moj. Obzirom da su nam familije oduvijek prijatelji, prisiljena sam da idem na svadbu. Bili smo skupa jednu godinu i još nešto malo, razišli se i godinama se samo reda radi pozdravljali na nekim feštama i okupljanjima. On je nastavio dalje i sad ženi ženu svog života, a ja sam nekako ostala na mjestu. Odrasli smo zajedno, bio mi je najbolji prijatelj i znam da su prošle godine , da smo sad odrasli ljudi, ali meni niko ne može da ga zamijeni. Drago mi je što je sretan, a sa druge strane žao što je za mene zauvijek izgubljen. Možda je čak i dobro što idem da zaključim tu priču zauvijek. Ne znam kako da se ponašam na svadbi, a tek kako da ne zaplačem.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1743 • osudujem 9227 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Ohladila sam se od dečka od trenutka kada mi je napisao "Evo sam u klubu prepunom lepih i slobodnih riba". Prvo, što je pokazao da je nezreo i da je debil, drugo što misli da sam klinka koja pada na t...
odobravam 638 • osuđujem 18 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Djevojka i ja smo u duljoj vezi i planiramo useliti skupa. Prije nego što smo se mi upoznali, ona je digla kredit i krenula u gradnju kuće. Kuća je lijepa, dobro građena i ukusno namještena, nemam pri...
odobravam 126 • osuđujem 3169 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7597 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
