Ispovesti

Imam dečka u kolicima,koji nije nastradao zbog svoje krivice,vec zbog drugog. Spoznaja da je invalid i da će trebat vremena da uopće stane na noge me nije micala od njegove dobre osobnosti. Evo već 7 godina postiže odlične rezultate sa ručnom biciklom, bavi se košarkom i stolnim tenisom. Kraj sebe nema ponosnije osobe od mene na sav taj uspijeh. Iako moji roditelji se drže podalje od njega i niti ne pokušavaju ga prihvatiti, on iz dana u dan uljepšava moj život i ja njegov. Slobodno mogu reć da mi ništa ne fali i da takvih osoba kao što je on nema mnogo, zahvalna sam dragom Bogu šta ga imam kraj sebe, ma kakav god on bio, moj je i znam da će jednog dana prohodat, jer kroz svoje postupke on to najviše i zaslužuje sad. Sretnih nam godinu i pol 💖