Daj svoje mišljenje.
Imao sam prijateljicu od djetinjstva. Odrasli zajedno, u školu istu išli, pa kasnije izlasci, druženja. Sve smo pričali jedno drugom, sve znali jedno o drugom. I zadnje vrijeme našeg druženja, promijenila se, izazovnije se oblačiti, otvoreno se nabacivati meni, flertovanja. Ja sam nekako u početku to ignorisao, ali odustao sam od toga. Djevojka s kojom sa bio dugo me prevarila i teško sam to podnio. Pijanstva, nespavanja,razmišljanja... Počeo sam nju gledati drugačije, kao djevojku, i odlučim da pokušam nešto sa njom, jer bilo je očito da joj se sviđam, kao i ona meni. Kad sam joj rekao sve, da mi se sviđa, da želim pokušati s njom vezu, izvrijeđala me, svašta mi rekla, i zadnja rečenica njena me toliko zaprepastila: ja sam to radila da vidiš šta si imao, a bio s njom, zbog koga si pio, plakao, tugovao. Ja mogu da imam koga poželim, a šta ćeš ti sad?
Poslije nekog vremena, kad je vidjela šta je uradila, hoće da mi se vrati da probamo zajedno?
Zašto su žene toliko idioti?
