Daj svoje mišljenje.
Bili smo u braku osam godina, a pre toga u vezi neke tri i po godine. Pozavršavali fakultete, radili oboje, pravili planove za budućnost, između ostalog i proširenje porodice. Tako sam bar ja mislio. Godine su prolazile, a od dece ni traga ni glasa. Jednom prilikom, sasvim slucajno, naiđem na neke papire u dnevnom boravku. Bacim pogled, imam šta i da vidim; papiri i računi iz bolnice u vezi abortusa na ime moje supruge. To veče kad se vratila sa posla, pričali smo do kasno u noć. Priznala mi je tad sve, da ne želi decu zbog karijere, i da to nije prvi abortus, već treći! Razveli smo se. Ubrzo je napustila Beograd, čujem da je negde u Kanadi, radi u nekoj svetski poznatoj firmi, gradi karijeru... Šest godina kasnije upoznao sam jednu divnu ženu, sad već moju suprugu. Rodila mi je kćerku, i evo čekamo i drugo dete. Kad god se zaigram sa kćerkicom, uvek pomislim na ona tri anđela koji nikad nisu bili rođeni.
