Daj svoje mišljenje.
Uvek sam udovoljavao u vezama, nikad ništa nisam branio, uvek bio veran i trudio se da ne igram nikakve igrice u muvanju...ali u poslednje vreme, nekako mi je dosta svih veza. Nekad ležim i samo zamišljam kako mi treba odmor od svega. Želeo bih devojku sa kojom ne moram da razgovaram, a da smo bliski kao da se oduvek znamo. Želim jednu kolibicu u planini, okruženi snegom, pored kamina u polumraku, da je gledam u oči i znam da u njoj imam sve. Hoću da je ljubim, nežno svlačim, ljubim svaku tačku njenog tela, mirišem, dodirujem, gledam, kao da će večno da traje. Želim da se pribijemo golim telima jedno uz drugo satima, da osetim njen vreli dah na sebi i dodir mekih, usana. Da se izgubimo jedno u drugom dok ne utonemo u san...a ujutru svako na svoju stranu. Bez obaveza, bez svađa, bez taktiziranja, bez pokušavanja čitanja misli jedno drugom...umorio sam se od toga. Samo mi fali nežnosti, ljubavi, bliskosti, poverenja, odmora.
