Ispovesti

Osećam da se menjam iz korena sve više i više. Pre nisam mogao gledati nekome u oči sad mogu, pre nisam mogao ljudima reći 90% stvari koje sad mogu. Uvek sam bio tih, povučen, ponižavan, odbacivan itd. Pre nisam mogao na ulici prilaziti devojkama a sad čim vidim prelepu devojku tog momenta prilazim. Pa i ako dobijem korpu ne pogodi me ni najmanje. Upoznao sam devojku iz tih mojih prilazaka, svi se krste kad nas vide. Ona prelepa, prezgodna, visoka, jednostavno se čovek zaljubi u nju samo da je jednom vidi. A ja ono prosečan pa i malo ružnjikav Shvatio sam samo da je život jedan, da čovek treba biti što bezobrazniji, otresitiji, aktivniji po svakom pitanju, spreman na sve, svakom reći u lice sve i živeti maksimalno. Po malo mi je žao što nisam onaj stari ali morao sam. Blokade skinute i sad uživam u čarima ovog divnog života. Nisam uopšte bogat čak sam i siromašan po materijalnom pitanju ali sam shvatio da novac ništa ne znači sem za egzistenciju...