Daj svoje mišljenje.
Kada smo bili osnovna škola važili smo za ''debile, štrebere, nezanimljivu decu''... Face su bile dečaci i momci odrasli na ulici, mangupi. Devojke su trčale za njima, ludele za njima. Mi smo bili ponižavani i nepoželjni. Sve se promenilo sa nekih 17, 18 godina. Odjednom devojke pričaju sa nama, kažemo neku foru a one se nasmeju, samopouzdanje raste.. Polaže se vozački ispit. Vodimo ih na izlete, idemo van grada na piće, samo nas žele. Mangupi od ranije sada postaju manje bitni, izbegavaju ih, nazivaju ih ''klošarima iz kraja''. Sve je još uvek čudno. Odjednom možemo da biramo koje ćemo devojke da šetamo i imamo. Mi smo sada šmekeri? A oni? Oni su nebitni? Idemo na more, idemo na planine, izlazimo.. One su uvek pored nas. A oni nas sada još više mrze, ali ništa ne mogu da učine. Ispali su iz igre, jer mi smo sada ''face'', imamo zajedničke teme, vole nas.. Očigledno su sazrele, jer su konačno shvatile da smo mi deca bogatih roditelja, i sa 20 godina ne žele da sede u parku.. Žele provod. Pozdrav!
