Daj svoje mišljenje.
U srednjoj školi sam bio mangup, osoba uvek željna pažnje koju sam dobijao tako što sam zadirkivao slabije o sebe. Posebno jednu devojčicu iz razreda iako nikada nisam imao razlog za to. Bila je mirna i povučena, gledala je uvek svoja posla, nije nikada progovarala pa možda i zbog toga. Govorio sam joj sve i svašta, društvo je to sve gledalo, smejalo se i sve su shvatili kao šalu. Ali ona nije. Pred kraj 3.razreda našli su je mrtvu, predoziranu alkoholom sa isečenim venama. Ostavila je pismo u kome je zahtevala da se pročita pred svima. Razlog njenog čina bilo je vršnjačko nasilje koje više nije mogla podneti, bila je sama i ostala sama. Dan danas pamtim svaku reč iz tog pisma, pamtim sve što sam joj ikada rekao, shvatio sam kroz šta je prošla i ne prođe dan da se ne setim njenog tužnog lica, niti noć da ne pomislim na nju. Nikada je neću zaboraviti, niti će mi ona to dopustiti. Zato ljudi, ovim putem vas MOLIM da ne radite to, nikada i nikome, ne podižite sebe tako što ćete spustiti druge.
