Ispovesti

Nemam poverenja u ljude generalno. Previše puta su mi zaboli nož u leđa. Nemam nijednog iskrenog prijatelja. Imam samo gomilu poznanika. Sa nekima sam u boljim, a sa nekima u gorim odnosima i to je to. Godinama se osećam kao da životi drugih ljudi teku, a ja sam zaglavljena u mestu. Kad neko pokuša da mi se približi ja ga odgurnem od sebe i budem gruba. Želim da me neko iskreno zagrli, ali s druge strane kad god se malo otvorim to biva zloupotrebljeno. Malo je reći da sabotiram veze. Osudim ih na kraj pre nego što išta može da se razvije. Bolje preseći na početku dok sve nije ozbiljno. Posle je samo teže. Pobeći od bola pre nego što ga neko drugi nanese je moj način funkcionisanja. Možda je patetično, ali ja ne mogu da izađem iz ovog začaranog kruga.