Daj svoje mišljenje.
Niko nije video kako sam sa 13god išao svako drugo jutro u 6h da pomažem tati kada je išao po robu, niko nije video kako mama radi po 2 smene dnevno u trafici, spaja noćnu i dnevnu da bi od toga živeli dok tati ne krene firma, niko nije video da smo ja i sestra kao deca bukvalno sami brinuli o sebi i kući dok su oni ginuli od posla napolju. Niko ne zna da nam se jednom desilo da 2 dana jedemo hleb i vodu do mamine plate, niko ne zna da su tata i mama tada prodali svo zlato i nakit, čak i burme, da ulože u posao. Niko ne zna da sam nosio iste 3 majice do 1.srednje. Ne znaju da je tata bio uzeo 1500e od zelenaša da održi posao i kao zalog dao yuga i pola nameštaja. Niko ne zna da sam od 14.-18. god posle škole svaki dan išao u firmu i pomagao, čistio, javljao se na telefon, nosio papire, išao busom po celom gradu da raznosim šta treba. Sada imam 24god, posao se razvio i dobro živimo. Ali čujem priče po faksu kako sam ''Tatin sinčić'', kako je mama ugrabila bogatog itd... Jezivi su.
