Daj svoje mišljenje.
Moj muž drži školu plivanja. Retko odlazim kod njega na posao, ali pre nedelju dana, nešto mi nije dalo mira, kao da sam imala neki osećaj i jednostavno sam odlučila da ga posetim i donesem mu hranu, da ne jede više sendviče samo. Odem ja tamo i nakon što se čas završio, dolaze roditelji po decu. Jedan presladak dečak se zdravi sa mojim mužem i trči do svog oca. Samo su mi kolena zaklecala, bio je to moj bivši sa kojim sam provela čak 9 godina, zajedno od ranih tinejdžerskih dana. Nisam mogla da zadržim suze i samo sam pobegla do toaleta. Nije me ni primetio. Muž je ubrzo došao da me traži, samo sam ga zagrlila i plakala čak 20 minuta. Iako je prošlo 15 godina od našeg raskida, jednostavno nisam mogla da zaboravim sve želje i maštanja koja smo imali i kako smo želeli malu, svetloplavu kuću u predgrađu, kako smo želeli troje dece, staromodni auto i da budemo zauvek zajedno. Imam divnog muža kraj sebe i dvoje dece, ali jednostavno nisam mogla da zaustavim plač. Nekad mi nedostaje mladost.
