Daj svoje mišljenje.
Bilo je to jako davno, imao sam 17, a ona 16, kada smo se upoznali. Tog dana sam joj kupio i malu plišanu ovcu, da je stalno podseća na mene, i zvali smo je "naša beba". Ono po čemu se razlikovala od svih ostalih bio je način na koji me je gledala. Kada bih morao da opišem čistu, iskrenu i pravu ljubav, samo bih pokazao na njene oči kada gledaju u mene. Živeli smo u drugim gradovima i imali sve propratne probleme. Nakon 5 godina ljubavi, podlegli smo pritisku daljine, posvađali se i nikada se više nismo čuli. Osam godina je prošlo od tada, nije prošao dan da nisam pomislio na nju. Prošle nedelje mi je stigao paket, u kojem se nalazila ovčica koju sam joj poklonio na našem prvom susretu uz natpis "Sada ti moraš da brineš o njoj". Bio sam zbunjen i ništa mi nije bilo jasno. Sutradan sam saznao da je preminula nakon duge i teške bolesti. I ja sam umro istog trena. Prvi put u životu sam plakao iz čiste nemoći. Nikada neću oprostiti sebi što nisam bio uz nju u njenoj najvećoj borbi.
