Ispovesti

Imala sam brata. Brata od strica. Jako mlad, sa nepunih 17 oboleo je od leukemije. Tačno posle '99, bombardovanja. Verovatno ta "prva tura" obolelih od raka. Od snažnog momka, mistera na maturi, došao je do toga da ne može sam da jede ili ide u wc. Ja sam tad bila jako mala. Ništa nisam shvatala, ni kad sam gledala kako ga moj otac nosi u wc, kako plaču obojica, nije mi bilo jasno ni zašto je tako smršao i zašto nema onu prelepu kosu.. Jasno mi je postalo onog martovskog dana, kiša je neviđeno pljuštala, po mene u školu došli tetka i teča, niko ništa ne govori. U trenutku kada je moj tata rekao da mi je brat umro...Ja imam sad 25 godina, ne mogu da zapamtim datum kada je preminuo, ali tu bol pamtim i dan danas. Boli đavolski. Volim te bato..