Ispovesti

Imam 22 godine, a ženu svog života upoznao sam sa 18 na najčudniji mogući način. Čvrsto verujem u to. Sve ovo vreme se čujemo sa manjim prekidima, svesni da nismo drugari, ali i da nemamo uslova da započnemo nešto jer živimo daleko i trenutno ni ona ni ja to ne možemo da promenimo. Nikada nije bilo ništa, imala je momke, ja devojke, ali uvek smo bili tu jedno drugom, ili u porukama ili u mislima, a vidjali smo se svega nekoliko puta godišnje. Mislio sam da nije obostrano, u smislu da je teorija o srodnoj duši samo moja. Nedavno mi je rekla da se zaljubila i da je najbolje da naša komunikacija ostane na ovome, jer drugovi nismo bili niti ćemo ikada biti, baš zato što smo toliko srodne duše. A ja ne mogu da se zaljubim. Vidim nju u koju god da pogledam. I svaka koja mi se svidela imala je jednu fatalnu manu - Nije ona. NIJE MAJA.