Daj svoje mišljenje.
U ovoj zatucanoj Crnoj Gori i dalje ima ljudi koĵi više vrednuju i vole mušku decu. Mom ocu su svi od njegove familije i rodbine, komšije i poznanika zamerali što ima tri ćerke. Moj otac ih je uvek ignorisao, i za inat nas vodio najviše kod majkine rodbine na sever CG i u Srbiju, jer su nas oni obožavali i pazili, nisu nas tretirali ko da smo krive što smo se rodile. Otac nam je uvek govorio da volimo njih više i da se samo na njih možemo osloniti jer su ovi njegovi 'fukare'. Jedini koji je bio izuzetak je bio naš deda, tatin otac, koji bi ruku za nas u vatru stavio. Nikada nas nije ni pogledao popreko. Bio je star i veoma bolestan i nije se mogao igrati s nama, pa smo mi sedele kod njega i crtale mu, a on nam pričao... Na sahrani smo sve tri plakale ko kiša. A komentar moje tetke, dva minuta nakon što smo se vratili s groblja je da ne zaslužujemo da ga žalimo, ni mi ni roditelji jer brukamo familiju s "3 ćerke?!". Moje sekice male su se odmah zaplakale i pobegle u sobu. Ubij me Bože..
