Daj svoje mišljenje.
Ја сам оно дете којем је пружено скоро све. Често ван сваких могућности. Сваку могућу играчку, одећу, путовања, технику, часове овога и онога... Све сам то имала, кад год је било жеље и потребе. Моји ме на неки свој начин воле, надам се да су видели да им је узвраћено. Нисам одрасла у проблематичну особу, нити се са таквима односим. Нисам их брукала. Као ученик и студент сам била успешна. Међутим, увек би нешто да ми пребаце. Чим се моје мишљење разликује од њиховог, то је мене неко морао да наговори. Као да у глави не смем да имам грам сопственог става. Cа своје 24 године, доживљавам да ми се пребацује колико је пара потрошено на мене, на колико се рата отплаћује нешто моје... Као да сам искључиво безвредни трошак, а не млада особа која покушава да нађе посао и хоће леп живот, независан од туђег новчаника.. Ваљам да би се мноме хвалили када треба. Савршена марионета. У супротном, иде на мене дрвље и камење. После се чуде што бих у другу државу да пребегнем.
