Daj svoje mišljenje.
97. smo otišli za Nemačku. Dogovor je bio da ja radim,a ona da čuva decu. Dok sam ja ostvarivao gastarbajterski san,ona je vaspitavala našu decu i brinula o svemu. Međutim,kako sam ja "rastao" rasli su i moji zahtevi. Počela je da mi smeta moja žena koja je bila "samo domaćica".Smatrao sam da meni treba poslovna žena koja može da prati moje poslovne poduhvate. Počeo sam da je varam, nipodoštavam, vređam... A ona, i pored toga, nije odustala od mene, nas i trudila se svakog dana da mi dokaže koliko me voli. Nadala se da ću da shvatim... i jesam ali kasno.U toku jedne svađe rekao sam joj da je ne volim više,da mi je potrebna promena.Od toga dana više ništa nije bilo isto. Ona je prestala da se smeje, povukla se u sebe,tiho patila.I onda jednog dana samo je otišla, nije mogla više... A ja evo posle pet god. i par "velikih ljubavi" sam konačno shvatio snagu njene ljubavi,i da i ako sam mislio da imam sve u stvari nemam ništa, jer moje sve je bila ona i jedino sa njom je sve imalo smisla.
