Ispovesti

Jutros sam trebao da putujem na 4. turu u Rusiju. Svaka tura 6 meseci. Kući žena i dete od 5 godina. Uveče sam zagrlio ćerku i tako je držao 10-15 minuta. Žena me gleda, a meni suza suzu stiže, na kraju je mala zaspala u naručju. Obično pre puta žena i ja imam jako isrpljujucu seansu, ali mi sinoć nije bilo do toga. Samo sam joj tražio da me zagrli i da ćutimo. Posle par minuta sam čuo jecaje i pitao je šta joj je. Plačući mi je rekla da ne želi da idem i zagrlila me je jos jače. Istog trena sam uzeo telefon, nazvao poslovođu i obavestio ga da se više ne vraćam. Znam da ovde nikada neću zarađivati koliko i tamo, ali nema tih para koje mogu da zamene gledanje ćerke kako odrasta i ljubav i mir koji osećam kada uveče legnem kraj moje drage. Nikad više pare pre porodice.