Daj svoje mišljenje.
Pre mnogo godina kada sam bio mali bili smo na moru tačnije u Budvi. Ja sam mnogo voleo da slikam portrete i od malena sam bio veliki talenat. Tako mali upoznao sam jednu devojčicu koja je bila približnog godišta kao i ja. Naslikao sam njen portret i poklonio joj crtež, a ona meni poljubac. Nisam joj čak znao ni ime, znate vremenom se sve zaboravlja. Prošle godine sam bio u Sutomoru i izašao sam da prošetam i ugledao jednu devojku. Iskreno svidela mi se i prišao sam joj. Odlučili smo da prošetamo i pričamo o stvarima koje volimo da radimo. Ja sam joj rekao da sam slikar i da volim da slikam portrete. U jednom trenutku ona je izvadila telefon i tražila je sliku svog portreta kada je bila devojčica. Meni u tom trenutku ništa nije palo na pamet. Kad sam video rad ugledao sam malo bolje i video svoj potpis na kraju. Ja nisam mogao da verujem šta je sudbina. Kada je ona saznala da sam bio ja nije mogla da veruje, istog trenutka smo razmenili brojeve i čujemo se često. Sudbina je čudo.
