Daj svoje mišljenje.
Otkad znam za sebe želela sam da imam dete. Nije mi bilo bitno ni da se udam niti da budem u ozbiljnoj vezi, koliko mi je bila velika želja za detetom. Završila sam fakultet, radim u struci, imam svoja primanja i stan. Dala sam sebi rok do 35. godine i da ako do tada ne budem imala partnera uz sebe, da ću pitati svog najboljeg prijatelja od osnovne škole koji je homosekualac, da mi bude donor sperme. Kada sam došla do 35. godine, odlučila sam se na taj korak i on je posle mnogo nedoumica pristao. Dogovor je bio da dete odrasta sa mnom, ali da i on učestvuje u odgajanju i podizanju deteta. Veštačka oplodnja je uspela iz prve i posle devet meseci sam rodila sina. On sada ima 7 godina, živi sa mnom, dok u istom kraju živi i moj drug, njegov otac. Viđamo se svo troje svakodnevno. Uprkos ogromnom protivljenju moje porodice i prijatelja, nikada se nisam pokajala što sam baš njega pitala da mi bude donor, a ne nekog drugog, jer je on najbolji otac kojeg sam ikada mogla da zamislim.
