Daj svoje mišljenje.
Moj budući muž ima da nosi burmu pa makar mu prst od nje otpao! Zašto? 9. dan kada sam počela da radim na novom radnom mestu u novom gradu u novoj državi gde ne poznajem nikog, u vozu sam upoznala muškarca. Naizgled stariji, ali ne značajno, fin, simpatičan. Svaki dan smo nakon toga putovali zajedno i pričali 40 min. Pričao mi je o svemu (bar sam ja tako mislila): poslu, kolegama, hobiju, prijateljima, roditeljima, sestri i njenoj deci, psu, putovanjima. Posle nekog vremena je već sve postalo kao da se poznajemo, a ni za ime me nikad nije pitao, nisam ni ja njega. Prijala mi je ipak ta prisnost, da ipak znam nekog u ovoj tuđini. Posle 2 meseca me je tako u toku priče uhvatio za ruku. Tu sam skupila hrabrost i dala mu broj telefona. Pozvao me je na večeru. Šetnja, poljupci, noć zajedno, kao u filmu. Posle nedelju dana ga neplanirano sretnem u šoping centru. Ima ženu i devojčicu. Šok ipo! Eto, zamalo da upropastim porodicu detetu od 11 godina! E, živote, izgorela svećo, loša romantiko!
