Ispovesti

Porodica mi je poprilično... mračna. Možda bolje rečeno depresivna. Svi su nekako tajanstveni, žele samo loše i uopšte nema ljubavi kao u drugim porodicama koje sam uspela da vidim. Prababina kuća je mesto na koje se ježim. Jezivi portreti starih predaka i koje sve ne gluposti. Ni moja kuća nije ništa bolja, skupa dekoracija da se pokaže pred gostima, ne znam kad su moji pokazali poslednji put da me vole. Samo mi plaćaju najbolje jer se to očekuje od njih i očekuju najbolje od mene jer se, opet , to očekuje. A sve je tako depresivno i hladno i želim da moja deca imaju toplinu doma ali se plašim da sam kao oni. Jer dosta puta su mi ljudi rekla da reagujem poprilično hladno i nezainteresovano. Ne želim ovo uopšte.