Daj svoje mišljenje.
Ne razumem kakvi su to ljudi moji roditelji, nikada mi nisu davali za izlaske i letovanja jer je to za njih bacanje para, nikada nismo mogli da razgovaramo, osim o školi jer oni su roditelji a ja dete i nema šta da se zbližavamo, nisu me nikada zagrlili niti rekli da me vole jer se to podrazumeva, uvek njihova mora da bude zadnja, a ne žive u skladu sa sadašnjim vremenom, uvek sam bila mimo drugih zbog njih, uvek su bili strogi, ne razumem zašto. Pokušavam da nađem posao ali teško ide, nemam sa kim da se družim nikada nisam imala dečka, ne znam šta da radim. Imam 25 godina i očajna sam, sigurno bi se ljudi krstili što nikada nisam imala dečka ili pitali šta mi fali kada nemam prijatelje, ali mnogo je teško uz stroge roditelje i kad zavisiš od njih. A i kada sam radila bilo mi je teško da se uklopim sa ljudima kada nemam nikakvog životnog iskustva, kada pričaju o izlascima, gde su bili na letovanjima, ja kao da sam sa druge planete, kako da pomognem sebi, nemam para za psihijatra.
