Daj svoje mišljenje.
Udata sam i volim svog muža ali kad god Njega sretnem - preseče me u stomaku. Ne viđamo se često iako imamo zajedničko društvo, izbegavam ga. Uvek sam mislila da sam mu se sviđala, on meni i previše ali nikad ništa nismo probali, nikad ništa nije pokušao a ja kreten od devojke "ne startujem ja momke" i tako ostade na pogledima i ljubaznom razgovoru. Ista interesovanja, iste knjige, muzika, stav o bitnim stvarima ali nikad ništa nije pokušao samo osetim njegov pogled u prostoriji kad izađemo ili na nekom okupljanju. Njegov dobar drug me osvojio, sjajan tip i posle godina veze sad i brak. Opet, kad Njega sretnem - nije mi dobro. Molim vas priznajte osobi da vam se sviđa, probajte, stvarno ništa ne gubite. Ovako se pitate svaki put kad On/Ona podseti da je tu da postoji šta bi bilo da ste išta rekli kada ste imali prilike? Nikad ništa neće biti između nas naravno, muž je moja ljubav ali taj osećaj fizičke boli... :( Izbegavam ga kad god mogu. Izvini P. što nisam bila hrabra za oboje.
