Ispovesti

Dobila sam posao u inostranstvu. Konačno posao u struci, odlični uslovi i ne idem sama, već sa verenikom, što mi je još jedan razlog za sreću. Ali tu je moja majka da sve upropasti. Konstantna priča o tome kako se neću snaći, kako će mi biti teško, da mi sa verenikom neće biti isto kao sa mamom i tatom, da će mi oni nedostajati, neću uspeti, pašću u depresiju, neću se uklopiti, da je bolje da ostanem u Srbiji i živim sa njima, makar i na trafici radila za minimalac. Toliko je ubeđena u to da svaki razgovor propadne, jednostavno ne vredi pričati sa njom. Završi se tako što od sebe napravi žrtvu, jadnu napuštenu majku koja brine, a ja sam bezosećajno zlo koje je ostavlja. Poludeću više, svaki dan slušam kako me demotiviše, a tako sam bila srećna zbog svega.