Daj svoje mišljenje.
Moja mama me nije htela jer sam bio plod tinejdžerske ''ljubavi''. Kada se porodila sama u nekom budžaku jednostavno me ostavila pored kontejnera u nadi da ću svojom drekom i plakanjem privući ljude. Virila je iz prikrajka sve dok me nije pokupila neka baba koja je pošla da izbaci đubre, a onda je bez ikakve griže savesti otišla. Usvojila me jedna porodica kojoj ne znam kako da se odužim za sve što su učinili za mene iako su imali dvoje svoje dece. Zapravo, ja nisam ni znao da sam usvojen sve do momenta kada se na vratima nije pojavila moja prava majka i ispričala celu priču. Nisam hteo da verujem u to, ali DNK testovi su potvrdili da sam njen sin. Plakala je i molila me da pođem sa njom jer ima košmare otkad me je ostavila pored kontejnera, a plakali su i moji usvojitelji koji nisu hteli da odem od njih. Izabrao sam usvojitelje jer su oni jedina prava porodica koju ću ikada imati i sada, godinama kasnije, kada sam svoj čovek uvek radije brinem o usvojiteljima nego o majci.
