Daj svoje mišljenje.
Ugledam momak leži na cesti, pao sa motora. Samo sam istrčala iz auta dok sestra nije ni zaustavila kako treba. Dok sam prilazila bliže vidim potok krvi koji ide niz cestu, on leži potrbuške, krvari iz ušiju, usta, nosa, slomljena ruka na dva mjesta, pocijepane farmerice, ma zaista težak prizor.. Ostala sam pribrana, kleknula pored njega, tražila puls ali nažalost, nije ga bilo kao što sam i pretpostavljala jer je krvarenje bilo zaista veliko, povrede glave strašne. Vidim jednu stranu lica, bio je mlad, mojih godina.. Mislim da je tada seka rekla drugim ljudima da studiram medicinu, jer niko drugi nije ni prišao, pustili su me da ga provjerim. Dodirnem njegovu nadlakticu, ne znam ni sama zašto, samo ga nisam htjela ostaviti tako samog.. U tom trenutku mu se koža naježila.. Toliko me pogodila njegova smrt, danima ništa ne jedem, ako i pojedem povratim sve, ne mogu spavati, plačem noćima, molim se za njega.. Ne znam kako ću se nositi ako budem gubila pacijente, teško mi je.
