Daj svoje mišljenje.
Svaki dan zahvaljujem svom lenjom d*petu što sam odbila da ustanem rano da idem sa ocem na izlet kad smo bili na moru 2008. Kako on tog dana nije bio tu, ostala ja sa majkom i sestrom od 3 god. i dvoje Srbina koje smo upoznali, otac i sin. Svi zajedno smo bili duboko u vodi, dušek, sestra na njemu, ne sećam se da li je imala mišiće ali je imala gumu oko struka. U našoj igri, sestra padne sa dušeka u vodu naglavačke, ne može ni da se ispravi ni da potone od gume i koprca se. Majka i ovo dvoje su bili sa druge strane dušeka, valjda se od straha zaledili pa samo paniče, ne pomeraju se. Ja sam bila odmah pored sestre, al' i ja dete od 12 godina tada, nisam mogla odmah da se pomerim od straha. U trenutku su mi kroz glavu prošle slike tog malog bića kako se davi i tone na dno mora i tu sam odmah došla sebi, zgrabila je za kosu pod vodom i svom snagom povukla gore. Ne znam šta bi bilo da sam otišla sa ocem taj dan i drago mi je što nikada neću saznati, sestru volim više od ikoga na svetu.
