Ispovesti

Skoro sam se iz Beograda vratila kući, i pošto sam nosila tešku torbu, a živim daleko od stanice, zvala sam oca da dođe po mene. Dok sam ga čekala, vidim nekoliko vrabaca kako se igraju na ulici, inače vrlo prometnoj, i sklanjaju se čim dođe neko vozilo. Međutim, u jednom momentu jedan od njih nije uspeo da se skloni i auto mu je prešao preko krila. Jadničak se toliko batrgao u bolu da mi se duša kidala, a nisam nikako uspela od kola da mu priđem. Za sve to vreme, jedan od ostalih vrabaca ga je sve vreme onako povređenog sam gurkao malo po malo prema ivičnjaku čim bi se sklonio naredni auto, ali nije mu bilo spasa jer je ovog povređenog konačno pregazio auto i ubio ga. U tom trenutku sam u jednom vrapcu videla više ljubavi i saosećanja za drugog nego u većini ljudi koje poznajem. I dalje me duša boli kad se setim toga...