Daj svoje mišljenje.
Svekrva je svim silama pokušavala da nas razdvoji. Zagorčavala nam je život. Smestila mi je dva otkaza, uništila naše zajedničke fotografije (koje smo izradili), pojavila se na letovanju gde smo bili i ušla s nama da spava u krevet, ručak kad je spremala ja sam ostajala gladna jer 'nema više', spuštala me pred ljudima, tretirala me kao služavku kad je neko slavlje (al bez preterivanja), na dan veridbe zavijala na sav glas, pred 50 ljudi, kako ona to ne odobrava, plakala i kumila ga da me ostavi, da će mu ona naći bolju. I tako dalje, to su samo neki primeri. Prestali smo da komuniciramo s njom nakon toga. Dan pre naše svadbe, obesila se. U pismu okrivila mene. Naravno, svadbe nije bilo. Zvučaće ružno što to kažem, ali ne ide mi u glavu i ne mogu da poverujem dokle je ta žena mogla da ode, do sopstvene smrti. Kako, zašto? Čemu tolika mržnja kad joj nikad ni reč ružnu nisam rekla? Da li je bila zla ili samo bolesna? Nikad neću saznati.
