Ispovesti

Moja kuća je tako građena da liči na svojevrsni voz. Ulazi se iz jedne sobe u drugu bez ikakvog hodnika ili nekog međuprostora. Zadnju sobu ne koristim već duže od 15 godina, a to je nekada bila moja soba, dok je ostali ukućani i dan danas najnormalnije koriste. Naime, pre petnaestak godina legnem da čitam neku knjigu sa namerom da se uspavam. Osetim neku težinu kao da neko seda na krevet, pomerim knjigu, a ono ispred mene sedi moja pokojna baba i smeši se. Skočio sam dva metra u vis od straha i taman da se uhvatim za bravu da pobegnem iz te sobe, a ono baba na vratima pa sam onda od šoka pao u nesvest. Proboravio sam se u bolnici, a pored mene roditelji izbezumljeni od straha. Nikada više nisam ušao u tu sobu niti sam video babu.