Daj svoje mišljenje.
Najviše samopouzdanja sam izgubila zbog maturske večeri. Nisam imala pratioca. Govorila sam sebi da to nije do mene i da je to zato što su se oni svi ispozivali i izdogovarali još u septembru, a ja ceo taj mesec nisam išla u školu (iz zdravstvenih razloga), pa sam mislila možda su zaboravili na mene ili su mislili da neću moći ići zbog zdravlja. I tako sam sama sebe tešila dok nije jednom na ČOS-u razredna pitala ko nema pratnju za to veče. Javili smo se dve deugarice, jedan drug i ja. Razredna je rekla da taj jedan drug povede te dve drugarice i pitala ko od ostalih dečaka hoće da povede mene pored svoje pratilje. Svi su oborili glave. Razredna je pitala jednog što me on ne pozove on je rekao "neću", na šta je dečak koji sedi pored mene rekao ja pre ne bih otišao nego da idem sa njom. Osećala sam poniženo. Nikada se nikome nisam zamerila niti sam sad nešto baš jako jako ružna (imam par kila viška ali mislim da to nije tako strašno)i među najboljim sam đacima. Bila sam baš tužna.
