Daj svoje mišljenje.
Strašno me nervira kod mog oca, a i brata, to što ne vode računa o stvarima. Šta god da im fali odmah traže od majke ili mene. Bukvalno mora da se ide za njima i skupljaju stvari, jer gde šta ostave tu ima da stoji dok im ne ponovimo deset puta da to treba da sklone ili dok mi same ne sklonimo. Ovde prvenstveno mislim na stvari kojima oni rade, alat i slično. O skupljanju odeće, nameštanju kreveta ili toga da sami podignu tanjir nakon jela da ne govorim, jer to se podrazumeva da ćemo mi da uradimo. Smeju se kada kažem da neću dozvoliti da moj muž bude takav, makar se nikada i ne udala. Nije meni problem ništa od toga da uradim, ali ako ti ne znaš gde se meni u kuhinji recimo nalazi plava šerpa, zašto ja moram da znam gde se tebi nalazi određeni šraf. Za ovakvo njihovo ponašanje je dobrim delom kriva i moja majka koja im je to sve dozvolila i pitam se samo koja će to žena svesno da trpi mog brata sutradan, jer ja nikada ne bih pristala na to da čitav život trčim za nekim.
