Daj svoje mišljenje.
Moja majka je po zanimanju kardio-vaskularni hirurg i jako je dobra u tome. U bolnici je obožavana od strane kolega i pacijenata, i ljudi je često svrstavaju u najbolje u državi. Međutim,kao mama je malo zakazala. Čitav svoj život sam imala samo tatu koji je mijenjao nju u svemu i važio za dva roditelja. Kad god je morala da ode na hitnu operaciju u sred nekog meni važnog događaja, bilo je "nemoj da se ljutiš, ona spašava nekome život, znaš kako to ide",odrasla sam slušajući jedno te isto. Kad je trebalo da upišem srednju, svi su mislili da ću upisati medicinsku jer su svi,pa i ona, očekivali da budem hirurg, i da budem jednako dobra kao moja majka.ali ja to nisam htjela. Poštujem svoju majku, divim joj se ali želim jednog dana da budem tu za svoju djecu. Da ih gledam kada prvi put prohodaju, čujem prvu riječ, ne želim da mi se njihovi životi prepričavaju kao što je moj tata to uvijek radio njoj. Mnogo me osudila zbog toga, ali nije mi žao.
