Ispovesti

Prošle nedelje mi je bila svadba. Oženio sam najbolju drugaricu i to po dogovoru koji je sklopljen pre petnaest godina. Kada smo bili baš mladi dogovorili smo se da se nas dvoje venčamo ako se ja ne oženim do 35, a ona se ne uda do 33. godine. Godine su prolazile, oboje smo imali i ozbiljne i neozbiljne veze, ali se eto tako pogodilo da smo proteklih nekoliko godina oboje sami. Pokrenuli smo priču na tu temu prvo iz šale, ali smo kasnije shvatili da bi naš brak u stvari mogao da uspe. Mi se ne volimo kao što se vole zaljubljeni parovi, ali između nas postoji ogromna doza razumevanja, poštovanja i godine prijateljstva tako da ona mene zna u dušu kao i ja nju. Srećan sam što sam je oženio jer kada vratim film u nazad ona je uvek bila uz mene i u dobru i u zlu i nadam se da će tako i da ostane.