Ispovesti

Juče se vraćam s posla, ulazim u bus koji je bio, može se reći, pun. Krenulo vremenom da se prazni, i oslobodi se mesto jedno koje je okrenuto ka pozadi. Sednem da odmorim napaćenu dušu i pogledam kad nasuprot mene, ljudi moji, devojka anđeo. Kao što sam po prirodi bez mu*a što se tiče toga, ni ovaj put nisam ni pokušao da priđem. Lomio sam se u ovoj mojoj kretenskoj glavi šta da radim i rekao sebi "ako ne pokušaš nešto, čim izađeš baci se pod kola". Kad je trebalo da izađem pitao sam je (kao grom iz vedrog neba) da li bi izašla sa mnom na piće na šta se ona osmehnula i rekla ne. Napisao sam na mobilnom moj broj telefona i dao joj da ga prepiše, na šta je odgovorila da joj se isključio telefon. Kakav lep način da mi da korpu :D. Priča se neslavno završila, ali šta da se radi :)