Daj svoje mišljenje.
Danas se umalo nisam posvađao sa drugarom. Razlog je taj što me čovek zove da mu iz inostranstva donesem novi Iphone, neki MAX model sa 128gb memorije i koji košta preko 1300€. Ponoviću, preko 1300€. Ne bi bilo svađe da čovek lepo spremi pare i da mi da kad mu donesem telefon. Ali ne, hoće da mu donesem i da mi novac daje u ratama, kad stigne. Jeste da živim preko sa familijom, ali prijatelj ne razume da ja moram da dam te pare odjednom što meni predstavlja dosta veliko opterećenje na kućni budžet s obzirom da imam dva školarca i da prosto imam troškove. Da je neka jeftinija marka od nekoliko stotina evra pa hajde da mu i učinim. Ali ovako, drugar hoće da ima među prvima novi Iphone a da ga ja čekam sigurno možda i godinu dana. Hoću da učinim ljudima, to moji prijatelji i rodbina znaju, da se donese nešto što nema u Srbiji, nešto što je povoljnije i kad je hitno, ne daj Bože ali ovako...prijatelju izvini, ali ne može. Da li je za osudu ili ne, ja nemam grižu savest u vezi toga.
