Daj svoje mišljenje.
Moj sin je baletan. Naša priča podseća na fantastičan film “Billy Elliot”. Oduvek sam bio sportista i želeo sam i sinu da prenesem svoju ljubav prema sportu. Međutim, njemu se nikada nisu dopadali “muški” sportovi, nema na šta ga nisam upisivao, od fudbala, košarke, odbojke, rukometa, do plivanja i karatea, nigde se nije pronašao i ništa mu se nije sviđalo. Dok je nerado i na moje insistiranje, trenirao karate, u zajedničkoj sali je u jednom odvojenom delu prostorije bio odeljak devojčica koje su sa profesorkom vežbale balet. Moj sin je ih je danima posmatrao i na kraju im se i priključio. Kasnije mi je rekao da bi voleo da se oproba u tome. Nisam bio oduševljen idejom, plašeći se da ne postane "mekušac", da to nije za dečake, šta će ko reći, međutim, na kraju sam pristao i upisao ga tamo, misleći da će ga i to proći. Ali, on se u tome toliko pronašao, da kada sam video njegovo držanje i ritmičke pokrete, sramota me je bila samog sebe što sam ikad sumnjao u njega. On je moj ponos.
