Daj svoje mišljenje.
Imam 20 godina a moj dečko 24, zajedno smo tek 7 meseci. Saznala sam da imam rak jajnika i da najverovatnije nikada neću moći da imam decu. Premišljala sam se da li i kako da mu kažem ili samo da raskinem i pustim ga da me preboli i nađe neku devojku sa kojom će moći da ima porodicu? Na kraju sam prelomila i odlučila da mu priznam, bila sam spremna na to da mi kaže da on ne može da prolazi kroz to sa mnom ali sam objasnila sebi da on ne zaslužuje da se muči i prolazi kroz to sa mnom. I tako mu ispričam sve i gledam kako mu se oči pune suzama, govorim sebi "To je to, sad će raskinuti ali seti se da si obećala sebi da mu nećeš to zameriti, nema plakanja, on zaslužuje da ima porodicu i život o kakvom je maštao" ali moja ljubav govori da ga nije briga ako i nikada ne budemo imali decu, da sam ja jedino što na ovom svetu voli i želi, da će biti uz mene u svakom trenutku i da ćemo pobediti ovo zajedno. Nakon toga je i dodao da jedva čeka da me pomazi po ćeli:) Obožavam ga i pobediću ovo, ZA NAS!
