Ispovesti

Ni dan danas ne znam šta se tog dana zapravo desilo. Priča za sve je da sam se vratila do stana jer sam zaboravila fleš sa projektom. A istina je sasvim drugačija. Tog jutra sam na posao pošla kolima i kad sam stigla do firme, čula sam ga kako mi više puta uzastopno govori ,,Pomzi.". Nisam ni razmišljala već se samo okrenula i vratila do stana. Sreća pa sam se vratila, našla sam mlađeg brata (18) u nesvesnom stanju. Popio je bočicu lekova. Lekar nam je rekao da ga tad nisam našla, danas ga ne bi ni bilo. Dijagnostikovana mu je depresija, oporavak je bi dug i težak. Danas on je zdrav 27ogodišnjak. A šta se zaista desilo tog jutra u autu, ni dan danas ne znam. Nikad nikom nisam rekla. Bila sam sama, ali čula sam ga kao da sedi pored mene. I zašto sam se samo vratila, zašto ga nisam zvala ili zvala dedu koji je isto bio kući, ne znam. Evo ne znam...