Ispovesti

Imam 20 godina,i imam osjećaj kao da za mene više nema prilike. Imao sam cure sa 13,14,15 godina briljirao sam no stvari su promijenile. Kad sam ja imao djevojke dok sam bio dijete, moji prijatelji i kolege nisu i bili su sramežljivi po tom pitanju. Sad nakon 5-6 godina, oni imaju djevojke, idu na sprovode, zabavljaju se, promijenili su hrpu djevojaka a ja ništa, zapeo u vremenu. U životu nisam otišao u kafić, na koncert, na party. Kad gledam slike po internetu i kad vidim omladinu po gradu kako se druže i zabavljaju, dođem kući i ne mogu disati od žalosti. Zatvorim se u sobi i ništa mi se ne da raditi jer sve što bi krenuo da radim je 5-6 godina iza sviju. Išao bih vani, ali ne znam se ponašati valjda. Ne znam ništa a nemam nikog da mi pomogne.. Nekad mi dođe da odem sam u neki kafić naručim kafu koju u životu nisam pio i ne znam naručiti, javim se nekom započnemo razgovor, vratim se u život. Ali ne znam. Nemam podrške a vrijeme prebrzo leti.