Daj svoje mišljenje.
Da, jeste, ja sam bio onaj najgori učenik u celoj srednjoj školi, koji je uvek bio na ivici izbacivanja. Onaj mali "narkoman" iz srednje koji je duvao svaki dan po školi, a posle škole pio. Onaj koji se tukao, bežao sa časova, i na kraju krajeva onaj dečko za kojim su sve devojčice ludele. Ne znam zašto, nisam čak nešto ni lep. I ne, neću da kažem kako sam postigao sad nešto veliko u životu, nekoliko godina posle srednje. Želim da skrenem samo pažnju ljudima koji osuđuju takvu decu. Porodični problemi, finansijsko stanje, okruženje iz detinjstva i ostali faktori su uradili svoje. Sad, kad sam malo zreliji, razmišljam totalno drugačije, čak retko kad i pijem, o drogi da ne pričam. Vijam svoje snove, da ostvarim nešto veliko u životu, završavam i faks, radim. Pre neki dan sam mami kupio sve što joj je trebalo, od patika i farmerki, do jakne i kape. Cenim što je imala strpljenja za svog sina. Molim vas, ne osuđujte takvu decu na prvu loptu jer je većina kao ja što sam bio. Izgubljeni...
