Daj svoje mišljenje.
Devedesetogodišnja baba Dana mi je prva komšinica i jedna od onih žena koja je podsticala svoju decu da pale što dalje odavde i traže sreću u drugim zemljama. Ćerke su joj otišle u Skandinaviju, udale se tamo, mislim da imaju već i unuke i zadnji put su bile kod baba Dane 2000. godine, a već više od pet godina ne šalju ni pisma ni novac. Baba Dana bukvalno nema nikoga da joj se nađe, a već je bolesna. Pozvao sam jednu od njenih ćerki i objasnio joj kakav je problem, a ona mi je ladno rekla da babu strpam u neki starački dom i da će mi ona poslati sve pare za tu proceduru. Gde će im duša, i ćerke su već u godinama za starački dom, da li bi i one htele takav kraj od svoje dece... I onda sam rešio da baba Danu preselim kod mene kući i da dostojanstveno dočeka svoj kraj života među ljudima koji je vole, a ne u nekoj sterilnoj atmosferi buđavog staračkog doma.
