Ispovesti

Radio sam kao konobar preko leta na jednom splavu u gradu, i stvarno je bilo dosta lepih i zanimljivih momenata tokom tih par meseci, ali je meni u glavi i telu ostao urezan jedan dan kada smo bez očekivanja bili prepunjeni gostima, a u manjku sa osobljem. Taj osećaj kada ti 3 ili 4 stola u isto vreme naručuju, dok te neko sa 10m odatle zove da doda još nešto na porudžbinu, a ja nit stignem da zapišem, a kamoli zapamtim nikad neću zaboraviti. Ja mislim da sam ja tad sigurno 50% stvari zaboravljao, ljudi gube strpljenje, meni i sramota i muka, hoću da umrem... Na kraju se sve stvarno okej završilo, niko ništa nije uzeo za zlo, ali meni je taj dan stvarno idalje urezan kao možda i jedna od većih trauma do sad, koliko god to čudno zvučalo.