Ispovesti

Bili smo u kratkoj vezi pre dve godine. Ostavio sam je uz objašnjenja kako ne postoji hemija između nas, a u stvari sam se uplašio nje same: harizme, volje za životom, ambicioznosti i želje da ode iz ove države. Raskid je prihvatila smireno, bez svađe i ispada, ali znam da joj je bilo teško. U međuvremenu je upoznala nekoga, po svemu sudeći se zaljubila, a onda i raskinula tu vezu, ne znam iz kojih razloga. Iz države nije otišla. Sreli smo se opet pre par meseci. Shvatio sam koliko mi je značila i bio uporan. Tako, mi opet u vezi. Ali, na sami pomen prošlog partnera, ona se zatvara, ne priča o njemu i gleda u prazno. Znam da više nisu u komunikaciji, da me ne vara, ali osećaj da ga nije prebolela nikako me ne popušta. Daleka je a ja nikad zaljubljeniji. Tako mi i treba. Obojica smo je povredila, a meni iznad glave upitnik: Šta i kako dalje? Boriti se, biti strpljiv ili opet dići ruke?